Dugi otok već me je pre nekoliko godina zasenio svojom raznolikošću i lepotom pejzaža. Kao dugački prirodni štit, visoki klifovi su pravi zaštitnici ostalim otocima ka kopnu kod uticaja otvorenog mora. Nabrijan dugogodišnjim čekanjem da ponovo zakoračim na ovo ostrvo, taj dan se desio i to u okviru prvomajskog uranka na kajaku.
Aleksandar Bzdušok 03.05.2022.
Do netaknute prirode Dugog otoka stiže se trajektom iz Zadra, u aprilu je to malo opuštenije i bez potrebnih rezervacija. Uživanje na palubi trajekta uz vetar sa Velebita traje oko 1,5 sat sa tranzicijom. Zalazak sunca u Zadru odakle se isplovljava ka Brbinju nema cenu.
Namera mi je da 3 dana provedem u borovoj šumi nafilovanoj maslinjacima i mediteranskim biljem i da kajakom obiđem obalu Velog Rata u potpunosti sam.
Veli Rat je najsevernije naselje Dugog otoka sa modernom marinom za prihvat brodova u uvali Čuna, što me puno nije doticalo, jer kada želim biti sam, onda i posećujem mesta gde baš nema puno ljudi ili je teško dostupno za obične turiste.
U trenutno zatvorenom kampu Kargita na samom kraju otoka a u dogovoru sa gazdaricom koja je tih dana odrađivala završne pripreme i raspoređivala mediteransko bilje, dobijam mesto za spavanje u prvom redu kraj mora.
Na tom očaravajućem mestu detaljno raspakujem opremu, logistički je raspoređujem po suvim bunkerima u kajaku i obezbeđujem struju da napunim baterije od svih potrebnih aparata.
Svetionik Punta Bjanka je 42 metara visok biser izrađeni davne 1849 godine koji se nalazi na samoj obali.
Danijela, domaćica svetionika me je ljubazno primila kako bi se uspenjao na sam vrh svetionika i uživao u predivnim kamenitim strukturama i čistom moru koje se stišavalo nakon nekoliko dana bure koje je dobro protreslo i more i obalu.
U samom dvorištu svetionika nalazi se pravo malo domaće gazdinstvo ali i prelepa kapelica sv. Nikole sa mestom koja inspiriše za prigodne svečanosti koje se mogu održavati na ovakvom mestu, na svežem otvorenom vazduhu uz poglede ka otvorenim bojama mora.
Talasi koji su zapljuskivali stenovitu obalu su se u trenucima spuštanja kajaka primirili, prestali da žustro ljube obalu i dozvolili mi da namestim špric deku i da se upustim u prvu veslačku avanturu u ovom delu Dugog otoka.
Samo nekoliko trenuka kasnije kako me je more primilo u zagrljaj krenuo je da „radi“ maestral koji je sa naletima bure napravio potpuno kombinovanu vožnju za koju sam se svakako pripremio zimskim odelom.
Zimska oprema na moru u periodu kada je more ispod 15 C je poželjna iz mnogo razloga. Za mene je bezbedonosni faktor najvažniji jer prilikom samostalnog veslanja bez bilo kakve pratnje omogućuje mi mirniju i svesniju situaciju prilikom borbe sa talasima.
U takvim trenucima, kada imate dobru opremu ostaje vam mnogo više vremena i za uživanje a svaki trenutak je posvećen povezivanju sa morem i obalom. Daljina mi na moru ništa ne znači kada je sve idealno. Ali nekada i sam izlazak na more i prvih stotinu metara može da bude koban ukoliko se loše protumači prognoza.
Veslanjem osećam talase i kukovima ih amortizujem. Šuštanje pene na krmi rastapaju se kao i moji poslom nagomilani problemi, konačno sam opet svoj i razoružan u beskraju vode koja me nosi.
Sledeći dan je uz ostatke bure od 20 km/h bilo sasvim prijatno odveslati do Sakaruna, predivne peščane plaže dugačke nekoliko stotina metara. Sama znatiželja jeste da odmorim oči kraj tirkizne boje koju daje boja peska. Oivičena sa desne strane borovom šumom, obala plaže Sakarun je prepuna naplavine od morske trave koja je naslagana i prosušena uz samu ivicu mora.
Nekoliko ljudi na obali sa SUP daskama a koji su stacionirani u kamperu na samoj obali vrište od sreće koja ih obavija.
Morska trava koja je karakteristična za jadransko priobalje i obično je nanose veliki i jaki talasi na samu obalu, naravno za mene to je vid samočišćenja mora. Od vrsta su prisutne Zostera marina , male alge (Zostera noltii), Cymodocea nodosa i Posidonia oceanica.
One nisu opasne za kupače a osećaj peckanja prilikom dodira u vodi nije direktno od ovih listova morske trave već od organizama – epibioti koji su pričvršćeni na njih.
Naravno prisustvo velike količine trave kraj obale mora ne znači da je more prljavo. Ove morske trave se usled velikih talasa odvajaju od matičnog dela biljke. Vrlo često su izmešane i povezane sa gomilom nečistoća koje se takođe nalaze u moru.
Nekako se u životu uvek napravi ravnoteža, pa uživanje mora da se malo i začini maestralom i čeonim udarima talasa koji su me dobro zasolili na deonici od Sakaruna do kampa Kargita. Ukupno 23 km u kajaku bez nekog velikog nagona za dodatnim istraživanjem i gotovo neizbežnim petranjem po stenama.
Veslajući, potajno sam se nadao da će sutra vetar stati bar upola, kako bi mogao da odveslam do potopljenog broda nedaleko od ostrva Veliki Lagan.
U kampu nedavno stečeni prijatelji iz Slovenije ponudili su me svojim bogatim ulovom ribe što naravno nisam odbio. Bojan, oštrouman i prekaljeni kamper sa ozbiljnim tetovažama pored umešnosti u podvodnom ribolovu, dovršio je magiju na gradelama pa smo ribu zobali do kasno u noć. Nakon riblje senzacije, deo ekipe je otišao na večernji basket a ja sam dodatno uživao uz pivo i mesečinu.
Ležeći na plaži u više navrata pokušavao sam da zabeležim noćnom fotografijom osećanja koja su mi navirala kao i uporno paljenje i gašenje svetionika koji mi je otvarao i zatvarao svest.
Naredno jutro sam se uz cvrkut ptica probudio u 5h okrenuo se i nastavio da spavam do 7h kada sam nabrzaka upakovao opremu u kajak i zaveslao ka obližnjem kamenitom ostrvu galebova Veli Lagan.
Olupina broda Michelle je vidljiva tek na 500 metara ali talasi od uporne bure jedva da su mi davali da se umirim oko ovog talijanskog broda koji se na ovom peščanom sprudu nasukao 1983 g nepažnjom ili namerom posade. Danas je vidljiv samo jarbol dok je vremenom kompletan brod potonuo ali se nalazi dovoljno dostupan za ronjenje na dah i njegovo istraživanje.
Namera da odmorim na Velikom Laganu je bio samo pust san zbog invazije pomahnitalih galebova koji su kružili oko mene i verovatno braneći svoja gnjezda jasno otkazivala gostoprimstvo.
Vlastiti mir i gustu tišinu sam pronašao kod prirodnog mosta odnosno mesta gde prirodna šljunkovita plaža spaja dva otoka. To je bila moja planeta na kojoj je priroda imala dosta vremena da se poigra sa bojama i emocijama.
Prostor za oči i mesto na kojem ljudi mogu slobodno preispitati sopstvene misli i postupke. Sa jedne strane talasi, intezivni dalmatinski mirisi i nemirno more a sa druge strane spokojstvo, blagostanje i smirenost .
Nedaleko od plaže Sakarun sa severozapadne strane u uvali Solišćica nalazi se mesto Soline.
Na prelepom mestu na vrhu brda sa pogledom na otočiće Tatišnjak, Veliki i Mali Planatak i Magarčić nalazi se crkva Male Gospe iz XV veka.
Prvomajski uranak sam sačekao u tunelu JNA sa veselom ekipom iz Zadra uz boćanje i pivo dok za jagnjetinu koja se tempirala za kasno popodne, nisam imao više vremena.
Život kraj mora i dani uloženi u vreme kraj mora je ulagati u mudrost.
Za mene, kao dete monotone ravnice, izbijaju bujice emocija čim ugledam morsku obalu.
U njemu oplahnem melanholiju i razočarenja.
0 Comments