Skadarsko jezero nalazi se u zetsko–skadarskoj ravnici i jednim delom pripada Barskoj, a drugim Podgorickoj opštini. Skadarsko jezero sam posetio 2011 g kada sam obišao deo od Murića preko ostrva i manastira Beška pa preko manastira Moračnik do otoka Gorica e đat.
Aleksandar Bzdušok | 19.09.2021.
Ovog puta preko Podgorice uputio sam se u solo obilazak malog ribarskog mesta Karuč na samoj obali Skadarskog jezera.
Karuč je protkano kamenim zidinama koje su nekada bile ribarske kuće za čuvanje ribarske opreme. Karučko oko je nekada bilo poznato kao mesto dobrog ulova ukljeve, slatkovodne sardele.
Ukljeva je topla leta provodila na površini jezera a kada se jezero ohladi pred zimu, premeštale su se u podvodne izvore i u kojima je voda bila toplija od jezerske. Nekada se od krljušti ukljeve zbog svog srebrnastog sjaja izrađivali lažni biseri kroz proces punjenja staklenih zrnaca sa prahom od krljušti koje su bogate guaninom, bisernom esencijom.
Na brdašcetu iznad samih kamenih kuća nalaze se zidine zimovnika Svetog Petra Cetinjskog (Petar I Petrović Njegoš). Karučka kula i zidine nemaju krov i ostaci pripadaju najstarijoj građevini u tom području.
Kao bazu za noćenje i početak avanture sam odabrao apartman Dragojevića, a njen domaćin Peđa je sve učinio kako bi moj boravak bio savršeno balansiran i obavijen pravim informacijama.
Nacionalni park Skadarsko jezero kao najveće jezero na Balkanskom poluostrvu obiluje raznovrsnom florom i faunom, a posebno mesto zauzimaju cvetovi belog i žutog lokvanja.
Prolazeći kajakom kroz bujnu vegetaciju nalik na močvaru i u ovom jesenjem periodu nailazio sam na različitost ptičijeg carstva a kao fenomen dinamičkog izmeštanja čitavih grupa selica za ornitologe način kretanja sa manjim kajakom daje posebnu draž jer ste stopljeni sa prirodom, bezčujni u prolasku kroz ovakva područja.
Razgledanje i fotografisanje ptica iz ovakve perspektive daje posebnu dimenziju i prirodnost u njihovom kretanju.
Skadarsko jezero ima delova dna koje se nalaze ispod nivoa mora (kriptodepresija) i ti delovi su nazvani „oko“ od kojih je pored Karuča najpoznatije Radusko, Krnjičko, Djurovo i Kaluđerovo oko koji su rezervati ihtiofaune.
Veslanje Skadarskim jezerom započinjem sa samog doka ispod apartmana Dragojević i nakon 1000 metara ispod samog ostrva Crna glavica pokušavam da u sasvim mirnoj vodi pronađem obrise potopljenog parobroda „Skenderbeg“ koji tu leži od 1942. godine. Mislio sam da se zahvaljujući niskom vodostaju može bar nešto primetiti ali od ove siluete skrivenog dragulja nije bilo ni najmanjeg traga.
Nakon restorana Sunčane terase na samoj obali ispod brda Bobije sa koje se pruža jedno od najlepših pogleda na jezero pronalazim mali kanal i kroz flotantne kasoranje veslam sa pristojnim uzvodnim osećajem ka Dodušima.
Veslajući kanalima ka Dodušima kasoranja bi mi se obmotavala oko vesla otežavajući svaki pokret veslom ispuštajući svoje plodove đavolskog lika.
Plodovi ove vrežaste biljke takozvane „vodeni djavo“ može se naći čak na barskim plažama jer se preko reke Bojane spuštaju plutajući po površini vode.
Podvodne livade od raznih biljaka i algi su mi milovale dno kajaka a dubina jezera se menjala od 30 cm do 1 metra pa je negde gotovo nemoguće proći motornim čamcem.
Selo Doduši su mesto na samom isturenom rtu u podnožju Bobije, veoma mirno sa zbijenim, načičkanim kućama bez nekog pravila ali sa posebnim šmekom kojeg krasi ovaj Riječki kraj.
Nakon nekoliko kilometara nailazim na srednjovekovni grad i tvrđavu pored ušća reke Morače.
Žabljak Crnojevića, drevna prestonica Crne Gore i uporište države Zete nastala je u periodu od XI-XV veka na mestu ušća reka. Sada je kao istorijski kompleks veoma napuštena sa sačuvanim zidovima i do ovog mesta možete doći i kopnenim putem preko Virpazara oko Golubovaca preko uskog mosta preko Morače.
Čamci koji se koriste za ribarenje najčešće su tradicionalni čunjevi, veliki deo je od čelika ali pravi su izrađeni od belog bora.
Stari drveni čun prema zapisima korišćeni su još od doba Rimljana a danas prkosi i najbolje se ponaša za nepredvidljive uslove na vodi koji mogu biti nezgodni kada krenu jaki vetrovi i prateće poplave koje zahvate okolna sela.
Povratak u Karuč je bio u popodnevnim satima kada smo Peđa i ja u limenom čunu otišli na piće u susedni lokal na samoj obali zvanoj Karučki krš i sa veoma prijatnim vlasnicima proveli vreme uz hranu i piće do kasno veče kada smo sa čeonim lampama polako veslali nazad u smeštaj.
Tu noć smo obišli i glavno izvorište vode u jednoj pećini odakle se napajaju domaćinstva u Karuču i u kojoj su nekoliko godina unazad češki istraživači ronioci pokušavali da stignu do samog izvorišta prolazeći nekoliko statina metara ispod brda provlačeći se kroz mali otvor u steni.
Jutro u Karuču sam dočekao na Peđinoj smokvi u staroj kući i pre polaska se dobro naoružao domaćom rakijom i voćem.
Povratak ka Podgorici sam iskoristio da obiđem vidikovce i Rijeku Crnojevića.
0 Comments