I danas ovom prugom prolaze vozovi koji bi više trebali da budu u svojstvu turističke atrakcije jer je na takav način ovaj prelepi predeo Svrljiške klisure zanimljivo videti baš iz voza koji povezuje Niš sa Timočkom krajinom.
Aleksandar Bzdušok | 06.10.2019.
Veliki deo života sam proveo u Vojvodini gde je i nastala prva pruga u jugoistočnoj Evropi na prostoru u Banatu ka Beloj Crkvi. Po mnogim podacima Vojvodina je imala tri puta gušću mrežu pruga nego Engleska. Takođe danas u ovom truljenju voznog reda ne postoji više ni Danski Kraljevki voz koji je putovao iz Kraljeva, preko Kragujevca i Lapova do Beograda a vraćao se preko Stalaća, Kruševca i Vrnjačke banje za Kraljevo.
Primer Šarganske osmice je odlični uvod .
Lepota jednodnevnog izleta u Niševačku klisuru može da bude kao jedna zanimljiva inspiracija onima koji podržavaju razbuktavanje seoskog turizma zadnjih nekoliko godina pa euforično traže spas kako bi neki zapostavljeni predeli dobili što više na značaju.
Niševačka klisura sa položajem na jugoistoku Srbije na 40-tak kilometara od Niša ka Dimitovgradu pripada delu Svrljiške klisure.
Ovom jedinstvenom mikro celinom krećemo iz malog mesta Niševci čiji put vodi obeleženom markacijom ka meandrima nazvanoj Banjica, usput krišom prateći reku Svrljiški Timok u koji se uliva reka Belica.
Željeznička pruga Svrljig – Knjaževac prolazi 15 km kroz najlepše predele ovog kraja u dužini od 15 km gde se kosi sa Svrljiškim Timokom.
Zanimljivo je prvenstveno proći po zapostavljenoj ali i dalje upotrebljivoj pruzi, preko nekoliko mostova i tunela koje je 1915 godine projektovao veliki matematičar i građevinski inženjer Milutin Milanković. I danas ovom prugom prolaze vozovi koji bi više trebali da budu u svojstvu turističke atrakcije jer je na takav način ovaj prelepi predeo Svrljiške klisure zanimljivo videti baš iz voza koji povezuje Niš sa Timočkom krajinom.
Kula starog grada Svrljiga koja se spominje još u 12 veku u vreme vladavine Stefana Nemanje se nalazi između dva sela Palilula i Niševci a prilaz je sa severozapadne strane nazvane Pazarište. Danas su od dve kule ostale samo ostaci zidina ali je pogled sa te pozicije najlepši ka termalnim izvorima Banjica, tunelima, mostovima oivičene Svrljiškim planinama i Tresibabom ispod koje se spajaju Svrljiški Timok i reka Bjelica.
Timok koji se spaja iz dve rečice Paješka i Kozjanska ponire između nišavske i timočke doline kod sela Periš i nestaje nekih pola kilometara čineći je tako kao najpoznatiju i najdužu ponornicu kod lokacije ponora Pandiralo.
Na delu gde se reka Bjelica uliva u Svrljiški Timok nalazi se mala brana sa kupalištom nazvanim “Antin vir”.
Prilikom silaska sa tvrđave oprezno silazimo niz stene koje se nadvijaju iznad smaragdno zelene reke i poznatog antičkog kupališta .
U ovom prelepom obilasku bio sam u društvu Gorana Stamenkovića i Nebojše Atanackovića koji uvek imaju neku prelepu inspiraciju za uživanje u prirodi.
0 Comments