Planina poznata po nepredvidljivim vremenskim uslovima i jedna od surovijih planina u zimskim uslovima. Ime je simbolično dobila po belom vrhu na kojem se duže vreme zadržava sneg.
Aleksandar Bzdušok | 13.11.2021.
Prenoćište u Hotelu Srbija u Sarajevu je sasvim za preporuku ali smo mi uspeli da ubodemo dan kada su gosti bili maturanti koji su bili ozbiljni u svojim namerama da se dobro provedu a struja u hotelu je nestajala svakih 10 minuta.
Sve je bilo savršeno dok nam je na samo 10-tak kilometra do odredišta pukao pogonski kaiš na busu pa nakon lične inicijative da sami saniramo problem pozvali smo u pomoć majstora iz Sarajeva koji je sa našim rezervnim kaišem uspeo da osposobi autobus.
U međuvremenu je pozlilo i vozaču koji se vidno potresao prilikom pokušaja da sam zameni kajiš pa smo morali pozvati i hitnu pomoć koja se jedva namolila da interveniše jer područje puta gde smo se zadesili pripada „ničijoj ingerenciji“ koji je na kraju nesrećno i doživeo srčani napad i završio u bolnici u Sarajevu.
Uz veliku sreću uspevamo da odvezemo bus do Štitnjeg dola na samo 25 km od Sarajeva gde i započinjemo penjanje na vrh Bjelašnice (2067 m).
Priličan strmi uspon visinske razlike od 500 metara između stena i kleka dobro me je oznojio i protresao ali svakim metrom mi je poklanjao novu perspektivu i pogled na okolne vrhove.
Bjelašnica je najvišlje skijalište u BiH sa prilično ozbiljnim stazama na kojim su se održavale XIV zimske Olimpijske igre 1984 godine u Sarajevu.
Sam objekat i dalje podseća na srećno vreme i dovitljivost organizatora kada je zbog pravila MOK -a bilo potrebno da stazu između starta i cilja produže par metara pa je start bio sa krova objekta i sa visine od 2076 metara.
Zime su ovde duge i snežne, a planina je dobila ime po belom vrhu na kojem se sneg jako dugo zadržava.
Sam vrh Bjelašnice se i naziva Opservatorija koja je sagrađena 1894 godine od strane Julius Hann-a utemeljivača meteorološke službe u BiH.
To je dugo i bila jedinstvana meteorološka stanica u jugoistočnoj Evropi do rata 1941 godine kada je uništena.
Vrhove koje do kojih smo prepešačili južnom stranom grebena za samo par sati su Žuti cvijet 2046 met , Klis 2026 m , Mala Vlahinja ( 2054 m ) kao i Velika Vlahinja 2056 m.
Staze su stidljivo markirane ali se vrhovi odlično vide pa se teško možete izgubiti ukoliko je vedar dan jer vam je uvek opservatorijum vidljiv sa svih strana.
Bajkoviti mesečevi pejzaži na severnoj i severoistočnoj strani su se pružali od nas, posledice su diluvijalne glacijacije ili jednostavnije rečeno glečerskim aktivnostima .
Bjelašnica pripada Dinarskom planinskom sistemu i sa južne strane uokviren kanjonom reke Rakitnice a južnim delom Neretve na jugozapadu.
Planina Igman se nalazi u odnosu na Bjelašnicu na severoistoku.
Samo pešačenje nije zahtevno, uglavnom se svodi na prevazilaženje travnatih brežuljaka i spuštanje sa njih. Povetarac je bio sasvim prisutan i promene temperatura za nekoliko stepeni uočljivo, a na izvor vode nismo naišli pa je dobro imati minimum 2.5 litre tečnosti za celodnevnu turu.
Pogled na greben ispod vrha Mala Vlahinja.
Mala Vlahinja je bila konačno odredište za uživanje uz hranu iz ranca i pentranje po čeličnom stubu koje podsećaju na merdevine gde smo pravili foto performans okruženi klekama.
I po drugi put smo uživali u pogledu sa grebena sa kojeg su se Kotlovi spuštali preko 200 metara u ambis.
Na povratku ka Oservatoriji na samo 2 km nalazi se podzemni kompleks i napušteno vojno utvrđenje koje je sa spoljašnje strane potpuno srušeno dok se ispod površine na nekoliko nivoa nalaze čitav podzemni grad koji je nosio ime „ četvorka“ a koja je služila kao jedan od najvećih radarskih sistema i PVO u bivšoj Jugoslaviji.
Možda je manje preporučljivo da sami obilazite ovakve komplekse bez nekog meštanina koji je dobro upoznat sa ovim prostorom na visini preko 2000 metara.
Prošlost koja je iza nas moramo zatrpati zauvek . Što brže budemo pokopali ono što nas decenijama muči pre ćemo se osloboditi lanaca i balasta koji nam je okačen oko vrata. Taoci zaostavštine su svuda oko nas.
Nadomak Opservatorije nailazimo i na spomenik mladim planinarima „Naša krila “ iz Zemuna i Željezničara iz Sarajeva koji su stradali u snežnoj oluji 1962 godine. To su primeri žrtvi nepredvidljivih klimatskih uslova i surove klime koja vlada na ovom području smeštenom između Hercegovine i Bosne.
Dan je isticao i direktno se spuštamo po skijaškoj stazi, dok se jednog trenutka nismo oprobali kroz nepredvidljivo visoko rastinje kako bi izašli na nezavršeno akumulaciono veštačko jezero za osnežavanje staza.
Za dobru atmosferu na Bjelašnici ponovo se potrudio Milutin Ilić sa odličnom ekipom drugara.
0 Comments